Iako je najčešće pitanje koje prodavci dobijaju “Koja je cena?”, postoji jedno koje ne dobijaju, ali koje je zapravo prvo, samo se ne pita naglas.
To pitanje glasi “Ko prodaje? ”
Ljudi kupuju od ljudi. I to je tako.
Da li roboti mogu preuzeti ulogu najbolje obučenih prodavaca?
Verovatno da, ali za rutinske prodaje.
Sve što pored obične razmene proizvod/usluga – novac, podrazumeva emociju, vrednost, poverenje, razmenu energije – ostaje nedodirljivo za AI.
Šta je sa internet prodajom? Tu nema ljudi.
Tačno, ali tu je brend onaj koji kupac voli, ne voli, sviđa mu se i sl.
Ali to je već druga tema. Da se vratimo na, i dalje dominantnu, prodaju od ljudi.
Na primer, u malom gradu u kome živim, postoji jedan nepisani zakon: „Koliko dobro kafić radi, zavisi od toga ko je vlasnik.“
Bio je jedan lokal u kraju – uvek praznjikav. Vlasnik mislio da treba da renovira enterijer, da je nameštaj star, da mora da pređe na neki moderniji koncept. Nije upalilo.
Zatim je mislio da je do spoljašnjosti. Unajmio stručanjake, promenio naziv, brendirao, odradio “šminku” da izgleda svetski. I opet slabo.
Onda je bio ubeđen da je do ljudi koji rade za njega – promenio ljude – postalo još gore. Ispostavilo se da su prijatelji šankera i konobara činili najveći deo stalnih klijenata.
Na kraju je stavio kecelju i krenuo sam da radi za šankom. Rezultat najlošiji ikada.
Neki prijatelj mu tad iskreno rekao:
“Nije do imena, fasade, cena, do tebe je brate. Neće ljudi kod tebe u kafić. Uzmi radi nešto drugo.”
Ljudi kupuju od ljudi. I to je tako. Ništa lično.
